Želim da se ovo
zna u slučaju da nam se nešto loše dogodi !!!
Dugo godina sam želela da se obratim javnosti zbog mojih
inače veoma komplikovanih slučajeva koje sam imala u životu.
Primetila sam još od malih nogu da u porodici nisam
poželjna i da sam uvek bila jedini krivac za sve. Oko mene su ceo život pljuštale
razne klevete zbog kojih sam često plakala i tražila pomoć od svoje „rodbile“
iz porodice Ljuba Pešikana jer nisu bile
bezazlene. Kada bih rekla zašto se baš meni tako čudne stvari događaju svi bi
se smejali u glas.
Bila sam i fizički maltretirana. Uskraćivana mi je hrana .
U školi sam bila jedna od najboljih učenica i ako sam /verovatno/bila skoro 2
godine mlađa od drugih učenika.
Ovo saznanje je
poteklo od učiteljice II razreda osnovne
škole ,jer su deca zbog jednog zakašnjenja htela da me ubiju ,što me je u školu
dovela baba i pravdala zakašnjenje.Učiteljica je tada rekla deci da im mora
odati tajnu i da sam ja mlađa od njih dve godine.Njena izjava je potvrđena u Beču u II razredu srednje škole
kada smo kao ferijalci obilazili Budimpeštu ,Beč i Bratislavu.Vidosava /starija
sestra/je prepravljala u ferijalnoj knjižici moju godinu rođenja.
Kada smo došli u Beć austrijanac koji nas je primio u Bečki
dvor pitao je koje sam ja godište i zašto su poslednje dve cifre godine rođenja
umazane? profesorice su odgovorile da je moja ferijalna knjižica pala u vodu /što
nije bilo tačno/i nisu imali vremena da izrade novu u šta je on posumnjao .Sledeće
pitanje je bilo zašto sam ranije pošla u skolu ?. Nekoliko učenika je reklo da
su i oni ranije pošli u školu. Odgovorio
je da „moji „ to nisu smeli da urade ,morali su da traže njegovu dozvolu koju im
nebi dao.
Za svoj veliki uspeh u osnovnoj školi dobijala sam
poklone i pohvale ,a kada sam dolazila kući batine jer je su na roditeljskom
sastanku govorili sve najbolje o meni ,a sve najgore o starijoj sestri.Svoje
ponašanje su oboje i ona i njen muž pravdali uz izvinjenje ,bili smo nervozni
zbog tvoje starije sestre Vidosave – sada Aleksandre ,jer je bila loša učenica
imala je jedinicu iz vladanja i bila izbacena iz škole pa su navodno u
besu izudarali i mene.
Jednom prilikom kada sam u 4-toj-5 toj god. života preskočila visok zid da nebih bila otrovana
pečurkom od strane vaspitačice sa kojojm su bili u srodstvu,jedan mlad muškarac me je nazvao drugim imenom i rekao da sam mala
dobra šveđanka i nemica i da pokušam da ustanem da bi se uverio da nemam težih
povreda. Oko mene je bilo puno žena koje su istrčače iz kuće,a među njima i
jedna nemica i šveđanka.Neke žene su
počele da nariču misleći da sam mrtva .
Svako jutro smo Vidosava i ja morale proći pored njihove kuće ,a sve su uglavnom
stajale ispred svojih vrata. Bilo mi je od kuće strogo zabranjeno da ih
pogledam,a ni govora da ih pozdravljam i to isključivo meni . To je i bio
razlog što sam tog dana preskočila zid jer sam bacila pogled na jednu od njih
dve ,a Vodosava je to prosledila vaspitačici. Tog dana se vaspitačica slučajno otrovala
počurkom koju je bila namenila meni.Ja sam bila sa druge strane zida i nisam mogla
nista da vidim ,ali sam čula njen vrisak.Kasnije mi je rečeno da je umrla u domu
zdravlja u teškim mukama.
Mesec dana posle toga došao je čovek iz Švedske ,nazvao
me istim imenom kao i prethodni i predstavio se kao moj deda . Rekao mi je „ti sigurno znaš da
sam došao po tebe i kupio ti lepu bundicu ,čizmice,prelepu kapu i ostalu
opremu,tamo gde ideš sada je zima ,a leto počinje u tek u avgustu“.Odbila sam
da odem jer nisam bila psihički pripremljena za takvu promenu. Niko me nije
pripremao za tako nešto i naravno nisu im rekli da su mi dali novo ime pa se na
njihove pozive nisam odazivala ni kasnije kada su me zvali,a oni to nisu mogli
znati.
Komšinica mi je
nešto malo nagovestila o mom poreklu ,ali nedovoljno,ostavila je da to urade
osobe koje su za to bile zadužene.
Tog čoveka viđala sam na kratko nekoliko puta u kući kao
njihovog gosta sa grupom svojih prijatelja.Govorili su im da meni nije stalo do
njih i da ne mogu da me ubede da im oprostim što su me ostavili i odbacili .Meni
nisu dozvolili pristup njima jer navodno njihove teme nisu bile teme za mene .
Kada je pre otprilike 30 god umrla „očeva majka“ u 82-goj
god. došli su joj na sahranu i ja sam se ljubazno pozdravila sa njima. Tada se čovek sa kojim sam se pozdravljala obratio
njima sa rečima “vi mi govorite da ona neće da čuje za nas jer smo je ostavili
kada je bila beba pa nas zbog toga mrzi i prezire ,a ona pokazuje suprotno.
Uvek je ljubazna. Bila sam zapanjena onim što sam sa druge strane čula.
Jedan od sinova pokojnice držao je pištolj u ruci i rekao mi„istina ne sme izaći na videlo po
cenu života, a ti imaš sina i pazi kako se ponašaš“ obratio se meni.
U kući sam se osećala kao taoc , a ne kao član porodice
jer su mi u svemu kontrirali , stalno me kontrolisali „čudnim kontrolama“ i uživali u mojim patnjama.Kada
sam 1970-te god. želela da napustim
zemlju i još kao devojka odem u Nemačku na rad našli su vezu u Beogradu da moj
zahtev odbace jer me država nije
školovala za Nemce.I pored toga ovde nije bilo mesta za mene . U banci u kojoj
sam radila dobila sam neosnovani otkaz /bez relevantne optužbe za kaznenu meru/i
usmeno mi je rečeno „ neka te Nemci zaposle ovde nema mesta ni za nas“.Spor sam
naravno izgubila i ako nije bilo razloga ni za optužbu.
Kada sam 2009 te godine čula da je umrla /njihova majka/prisustvovala
sam njenoj sahrani. Posle sahrane
svratili smo u motel između Feketica i Lovćenca. Niko nije govorio o
„pokojnici“ svi su raspravljali o meni i to glasno po grupama. Čula sam dobar
deo razgovora i saznala da ja uopšte nisam
sa njima u srodstvu i da me treba eliminisati jer “mrtvi ne govore“,a oni su od
toga imali koristi.
Ne mogu da citiram ni jednu rečenicu jer su priče pristizale sa svih strana ., Lažna
ujina mi je pretila prebijanjem kostiju iz čista mira ,tačnije iz mržnje prema
meni.
U motelu se nalazila i milicija čije prisustvo je
sprečilo lažnog ujaka /njenog muža/i jednog
„rođaka“ koji su inače bili nasrnuli na mene i hteli da me izgaze. Posle ovog
događaja promenila sam ime i prezime, postavila oglas na blogu koji sam prethodno overila u sudu „Odricanje
od srodstva“ ,a kasnije priložila i DNK – krvnu grupu B- negativan,koju jedino
ja imam u celoj porodici i odrekla se njih .Razlog odricanja nije bio krvno
srodstvo već uslovi života pod kojima sam živela u porodici i njihova spremnost
na grub obračun sa mojim sinom i samnom
jer smo im smetali.
Pre nedelju dve javila mi se na f.b. lažna sestra Slavica
Pešikan iz Kule i pored ostalog izjavila ,da prihvata moje odricanje od srodstva ali da me
ona i dalje smatra sestrom ,jer to kako ona kaže biološki i jesmo.Ta ista Slavica
mi je telefonom pre nekoliko godina pretila da će iznajmiti Dragana sa ekipom /to
je čovek koji joj je pomagao u takvim poslovima/da mi polome sve kosti ukoliko Jasmina
njena nećaka –ćerka njene sestre od tetke dobije otkaz u Elektrovojvodini
zbog falsifikovanja potpisa mog imena i
prezimena.Ko je u ovom slučaju bio njoj bliži rod? Ovo sam odmah prijavila SUP-u
pošto to nije bio prvi pokušaj da mi preti i da se kune da će svoje pretnje i
ostvariti,a ni ja njoj nisam bila prva osoba kojoj je pretila . Pošto je SUP brzo
reagovao uspeli su da čuju razgovor i rekli da će voditi računa o tome ,da neće
dozvoliti da se tako nešto dogodi i da je protiv nje bilo i drugih sličnih
pritužbi. Slično sam prošla i u Mnhenu pre 30-tak godina kada je njena starija
sestra Vidosava- Aleksandra pokušala da mi u masi sveta koja se nalazila na
ulici i slušala muziku upuca metak u leđa ,ali je u tome sprečio jedan pošten
čovek iz Valjeva jer je video šta namerava. Posle toga često me je obilazio na
šalteru i pitao dali još uvek imam problema.
Dostavljam adresu
mojih blogova : http://diladjein.blogspot.com/ „ Izmena i dopuna,dnk ,“ http://tinasvaicer.blogspot.com/ -
„Oglasavanje“ i http://radanovisad-radmilapesikan.blogspot.com/ „Proba „
Tina Švaicer
