DNK - krvna grupa

Želim da se ovo zna u slučaju da nam se nešto loše dogodi !!!

Dugo godina sam želela da se obratim javnosti zbog mojih inače veoma komplikovanih slučajeva koje sam imala u životu.

Primetila sam još od malih nogu da u porodici nisam poželjna i da sam uvek bila jedini krivac za sve. Oko mene su ceo život pljuštale razne klevete zbog kojih sam često plakala i tražila pomoć od svoje „rodbile“ iz porodice Ljuba Pešikana jer nisu  bile bezazlene. Kada bih rekla zašto se baš meni tako čudne stvari događaju svi bi se smejali u glas.

Bila sam i fizički maltretirana. Uskraćivana mi je hrana . U školi sam bila jedna od najboljih učenica i ako sam /verovatno/bila skoro 2 godine mlađa od drugih učenika.

Ovo  saznanje je poteklo od učiteljice II  razreda osnovne škole ,jer su deca zbog jednog zakašnjenja htela da me ubiju ,što me je u školu dovela baba i pravdala zakašnjenje.Učiteljica je tada rekla deci da im mora odati tajnu i da sam ja  mlađa od njih  dve godine.Njena izjava  je potvrđena u Beču u II razredu srednje škole kada smo kao ferijalci obilazili Budimpeštu ,Beč i Bratislavu.Vidosava /starija sestra/je prepravljala u ferijalnoj knjižici moju godinu rođenja.

Kada smo došli u Beć austrijanac koji nas je primio u Bečki dvor pitao je koje sam ja godište i zašto su poslednje dve cifre godine rođenja umazane? profesorice su odgovorile da je moja ferijalna knjižica pala u vodu /što nije bilo tačno/i nisu imali vremena da izrade novu u šta je on posumnjao .Sledeće pitanje je bilo zašto sam ranije pošla u skolu ?. Nekoliko učenika je reklo da su i oni ranije pošli  u školu. Odgovorio je da „moji „ to nisu smeli da urade ,morali su da traže njegovu dozvolu koju im nebi dao.

Za svoj veliki uspeh u osnovnoj školi  dobijala sam  poklone i pohvale ,a kada sam dolazila kući batine jer je su na roditeljskom sastanku govorili sve najbolje o meni ,a sve najgore o starijoj sestri.Svoje ponašanje su oboje i ona i njen muž pravdali uz izvinjenje ,bili smo nervozni zbog tvoje starije sestre Vidosave – sada Aleksandre ,jer je bila loša učenica imala je jedinicu iz vladanja i bila izbacena iz škole pa su navodno u besu  izudarali i mene.

Jednom prilikom kada sam u 4-toj-5 toj god. života  preskočila visok zid da nebih bila otrovana pečurkom od strane vaspitačice sa kojojm su bili u srodstvu,jedan mlad  muškarac  me je nazvao drugim imenom i rekao da sam mala dobra šveđanka i nemica i da pokušam da ustanem da bi se uverio da nemam težih povreda. Oko mene je bilo puno žena koje su istrčače iz kuće,a među njima i jedna nemica i šveđanka.Neke žene  su počele da nariču misleći da sam mrtva .

Svako jutro smo Vidosava i ja morale  proći pored njihove kuće ,a sve su uglavnom stajale ispred svojih vrata. Bilo mi je od kuće strogo zabranjeno da ih pogledam,a ni govora da ih pozdravljam i to isključivo meni . To je i bio razlog što sam tog dana preskočila zid jer sam bacila pogled na jednu od njih dve ,a Vodosava je to prosledila vaspitačici. Tog dana se vaspitačica slučajno otrovala počurkom koju je bila namenila meni.Ja sam bila sa druge strane zida i nisam mogla nista da vidim ,ali sam čula njen vrisak.Kasnije mi je rečeno da je umrla u domu zdravlja u teškim mukama.

Mesec dana posle toga došao je čovek iz Švedske ,nazvao me istim imenom kao i prethodni  i  predstavio se  kao moj deda . Rekao mi je „ti sigurno znaš da sam došao po tebe i kupio ti lepu bundicu ,čizmice,prelepu kapu i ostalu opremu,tamo gde ideš sada je zima ,a leto počinje u tek u avgustu“.Odbila sam da odem jer nisam bila psihički pripremljena za takvu promenu. Niko me nije pripremao za tako nešto i naravno nisu im rekli da su mi dali novo ime pa se na njihove pozive nisam odazivala ni kasnije kada su me zvali,a oni to nisu mogli znati.

Komšinica  mi je nešto malo nagovestila o mom poreklu ,ali nedovoljno,ostavila je da to urade osobe koje su za to bile zadužene.

Tog čoveka viđala  sam na kratko nekoliko puta u kući kao njihovog gosta sa grupom svojih prijatelja.Govorili su im da meni nije stalo do njih i da ne mogu da me ubede da im oprostim što su me ostavili i odbacili .Meni nisu dozvolili pristup njima jer navodno njihove teme nisu bile teme za mene .

Kada je pre otprilike 30 god umrla „očeva majka“ u 82-goj god. došli su joj na sahranu i ja sam se ljubazno pozdravila sa njima. Tada se  čovek sa kojim sam se pozdravljala obratio njima sa rečima “vi mi govorite da ona neće da čuje za nas jer smo je ostavili kada je bila beba pa nas zbog toga mrzi i prezire ,a ona pokazuje suprotno. Uvek je ljubazna. Bila sam zapanjena onim što sam sa druge strane čula.

Jedan od sinova pokojnice držao je pištolj u ruci  i rekao mi„istina ne sme izaći na videlo po cenu života, a ti imaš sina i pazi kako se ponašaš“ obratio se meni.

U kući sam se osećala kao taoc , a ne kao član porodice jer su mi u svemu kontrirali , stalno me kontrolisali „čudnim  kontrolama“ i uživali u mojim patnjama.Kada sam 1970-te god.  želela da napustim zemlju i još kao devojka odem u Nemačku na rad našli su vezu u Beogradu da moj zahtev  odbace jer me država nije školovala za Nemce.I pored toga ovde nije bilo mesta za mene . U banci u kojoj sam radila dobila sam neosnovani otkaz /bez relevantne optužbe za kaznenu meru/i usmeno mi je rečeno „ neka te Nemci zaposle ovde nema mesta ni za nas“.Spor sam naravno izgubila i ako nije bilo razloga ni za optužbu.

Kada sam 2009 te godine čula da je umrla /njihova majka/prisustvovala sam njenoj sahrani.  Posle sahrane svratili smo u motel između Feketica i Lovćenca. Niko nije govorio o „pokojnici“ svi su raspravljali o meni i to glasno po grupama. Čula sam dobar deo razgovora  i saznala da ja uopšte nisam sa njima u srodstvu i da me treba eliminisati jer “mrtvi ne govore“,a oni su od toga imali koristi.

Ne mogu da citiram ni jednu rečenicu jer su  priče pristizale sa svih strana ., Lažna ujina mi je pretila prebijanjem kostiju iz čista mira ,tačnije iz mržnje prema meni.

U motelu se nalazila i milicija čije prisustvo je sprečilo lažnog  ujaka /njenog muža/i jednog „rođaka“ koji su inače bili nasrnuli na mene i hteli da me izgaze. Posle ovog događaja promenila sam ime i prezime, postavila oglas  na blogu koji sam prethodno overila u sudu „Odricanje od srodstva“ ,a kasnije priložila i DNK – krvnu grupu B- negativan,koju jedino ja imam u celoj porodici i odrekla se njih .Razlog odricanja nije bio krvno srodstvo već uslovi života pod kojima sam živela u porodici i njihova spremnost na grub obračun  sa mojim sinom i samnom jer smo im smetali.

Pre nedelju dve javila mi se na f.b. lažna sestra Slavica Pešikan iz Kule i pored ostalog izjavila ,da  prihvata moje odricanje od srodstva ali da me ona i dalje smatra sestrom ,jer to kako ona kaže biološki i jesmo.Ta ista Slavica mi je telefonom pre nekoliko godina pretila da će iznajmiti Dragana sa ekipom /to je čovek koji joj je pomagao u takvim poslovima/da mi polome sve kosti ukoliko Jasmina njena nećaka –ćerka njene sestre od tetke dobije otkaz u Elektrovojvodini zbog  falsifikovanja potpisa mog imena i prezimena.Ko je u ovom slučaju bio njoj bliži rod? Ovo sam odmah prijavila SUP-u pošto to nije bio prvi pokušaj da mi preti i da se kune da će svoje pretnje i ostvariti,a ni ja njoj nisam bila prva osoba kojoj je pretila . Pošto je SUP brzo reagovao uspeli su da čuju razgovor i rekli da će voditi računa o tome ,da neće dozvoliti da se tako nešto dogodi i da je protiv nje bilo i drugih sličnih pritužbi. Slično sam prošla i u Mnhenu pre 30-tak godina kada je njena starija sestra Vidosava- Aleksandra pokušala da mi u masi sveta koja se nalazila na ulici i slušala muziku upuca metak u leđa ,ali je u tome sprečio jedan pošten čovek iz Valjeva jer je video šta namerava. Posle toga često me je obilazio na šalteru i pitao dali još uvek imam problema.

 Dostavljam adresu mojih blogova : http://diladjein.blogspot.com/  „ Izmena i dopuna,dnk ,“ http://tinasvaicer.blogspot.com/  -  „Oglasavanje“ i http://radanovisad-radmilapesikan.blogspot.com/ „Proba „

                                                                                                     Tina Švaicer