Molim sve one  koji znaju!!!

                                U Berlinu 25.10.2012

Pre tri godine  dok sam čekala železnicu za Schönenfeld u Berlinu na peronu (gornje glevne železničke stanice )sam srela jenu ženu koja je bila u pratnji muškarca.Sasvim slučajno sam joj prišla i ptala je da li na tom peronu staje voz za aerodrom ,odgovorila je ljubazno da staje i da  za par minuta treba da stigne.Zatim je produžila dalje sa svojim pratiocem i ja sam čula njihov neobičan razovor koji mi je privukao pažnju da ga saslušam do kraja.

Tada je njen saputnik upitao? Da li me voliš kao svog  jedinog rođaka kojeg imaš? odgovorila je“     da“, a zatim „ ja sam tvoj prvi i jedini rod ,sada kada neko (nije rekao ko ) nije živ ostao sam ti samo ja“.Mi moramo biti složni i imati puno poverenje jedno u drugo bez obzira kakve priče kruže o nama i to bez provere....itd. Ti si žena i treba ti pomoć,treba ti zaštita muškarca ,a ja ću te štititi.

Tada je ona povisila ton i rekla mu „ja sam tvoja nabliža rođaka, ali ja imam mnogo bližih od tebe. Ti dobro znaš na koga mislim. Odgovorila je ona. Da ,rekao je on,uznemiren,ali kada umre biću ti jedini rođak.Zašto mi to govoriš i na šta ciljaš!Ti si 10 god.stariji od nje i normalno je da umreš pre nje.Godine nisu važne odgovorio je on.Može da se razboli , da je neko ubije i slično.Kada  bih samo znala da si joj nešto loše uradio ,odgurnula bih te i nikada u svom životu ne bih progovorila sa tobom ni reč.Posle ovoga prišla sam čoveku sa kojim sam prethodno razovarala na englesakom i pitala ga dali je razumeo o kome su  ovo dvoje razgovarali ,odgovorio je da on ne zna nemački ,ali njegova supruga koja je sedela u zastakljenoj prostoriji govori nemački perfektno da odem do nje i da je pitam,sve će mi reći.

U prostoriji je bilo dosta ljudi koji su čuli ovaj razgovor,a među njima i  žena čoveka sa kojim sam prethodno razgovarala na peronu .Prišla sam joj i rekla „mislim da se ovaj razgovor odnosio na mene“,ali nisam sigurna .

Da,da to su bile reči ljudi sa perona.“vas dve ste najbliže, ona je tvoja majka“.To je potvrdila i ova žena.

Rekla je da  su  znali da postojim ,ali nisu znali da li sam živa , kako izgledam u kojoj zemlji živim i u kojem gradu. Ove reči su potvrdili svi prisutni.Vrisnuli su u znak  protesta kada su čuli njega i rekli da je  on najveći kriminalac kojeg su u životu videli i čuli.“Tu je sedeo pored nas u staklenoj prostoriji i davao instrukciji 4-tvorici muškaraca kako da Vas uz put do Schönenfelda ubiju.On mora biti kažnjen.Mora pravda biti zadovljena“

 Žena, njen suprug i prijatelji iz Londona su me zaštitili na putu do Schonenfelda,a preko puta nas su sedela četvorica muškaraca kojima je taj muškarac ,plavu plavom, davao instrukciju šta da mi urade. Zapretili su im najstrožije ,jer nisu mogli to da podnesu,naročito ne kada su čuli šta je rekao svojoj rođaki i njen vrisak u mojoj odbrani.Dalje nisu mogli da mi poma#u jer im je pista za sletanje bila suprotna od moje.Ovim putem se njima zahvaljujem.

Pri ulasku u avion na samim vratima stajao je on(muškarac plav u plavom) i počeo da prigovara kako ja ne govorim engleski već nemački,a nalazim se u EU i da nisam preskočila drugi sprat sigurno bih zakasnila, a za putnike na dugom ulazu aviona  je rekao to su njeni Srbi iz Novog Sada ,Beograda i drugih mesta u Srbijie namerno su usporili da bi ušli posle nje.Pomažu joj.Pošto su Englezi i Nemci,Mađari a i njegovi pratioci u avionu punom putnika podržavali moje ponašanje pilot se oglasio z svoje kabine i rekao“ako ta žena nema gde da sedi i ako ima problema neka dođe kod mene u kabinu imam četiti ili šest praznih sedista ,neka izabere koje hoće i neka snima šta hoće.Tek tada se smirio

Sada molim sve one koji pročitaju ovaj tekst da mi se jave ,ako znaju ko  je žena sa pratiocem koju sam videla na peronu i pitala je za red vožnje ,kako se zove ,gde živi i sve o njoj kako bih mogla da stupim u kontakt sa njim.

Moje E-mail adresa je : t.svaicer@gmail.com , tel.+381(0) 64 165 71 09 i +381(0)21 520 924.                                                                   Tina Švaicer

Početak leta  Lovćencu 1952 ili 3 -e godine

Nisam sigurna u datume koje navodim jer je proteklo puno vremena od tada.

Čitajući po internetu naišla sam na jednu tužnu dirljivu pesmu čiji je autor član porodice u u kojoj  sam odrasla o čemu sam pisala u teksu" Molba za pomoć "jer mi ime i prezime najbliže rodbine koju sam imala i koji su me tražili nije pozanto,a nisu mi ga hteli reći pa se može smatrati da sam oteta ,bez obzira na koji način je to urađeno.Pitam se samo odakle takvim ljudima inspiracija za dirljive i tužne pesme pa je moguće da sam inspiracija baš ja.

Imala sam  manje od  3 godine ,kada sam zamolila svoju babu  /Cvijetu Pešikan / da mi dozvoli da sama odem kod njene ćerke Radojke koju sam smatrala tetkom. Tamo sam zatekla jednu lepu mladu ženu koja me ja zagrlila , počela da peva i govori živa je moja devojčica vi ste dobri ljudi mislila sam da ste je ubili,idem da se presvučem ovo za mene nije običan dan.Skinula je svoje kockaste pantalone i majicu i obukla lepu crvenu haljinu govoreći kako hoće da mi se svidi i da je takvu upamtim jer joj je crvena boja lepo stajala.“Tetka Radojka“ joj se podsmevala iza leđa dok je ova pevušila neku veselu pesmicu  i rekla za sebe,a što sam i ja čila „ idi..! idi..! obuci sada crvenu ,a sutra ćeš pa do kraja života crnu kad saznaš gde je tvoja devojčica i šta joj se dogodilo“, ni slutila nisam da sam ta devojčica ja.Pitala sam „teku“,a šta joj se dogodilo ?.Pritom se lepa žena u crvenoj haljini vratila i  izrazila želju da ostane u Lovćencu gde će kupti kuću za nas dve i obe ćemo biti srećne i zauvek zajedno.Radojka je odmahnula rukom i rekla ,ako ne mislite obe da umrete idi odavde što pre i ne vraćaj se više ,a ostavi nju ovde.Ti nisi svesna gde si i šta mogu da vam urade!. Videla sam je na kratko još par puta na ulici sa njenom prijateljicom ,a onda je nestala.To je bila moja majka i ako ja to nisam znala.Zvala sam roditeljima druge osobe koji to ustvari nisu bili.Po priči komšija koje su videle kada su me još kao bebu doveli moja prava majka je plakala,vrištala i preklinjala njene prijatelje da me ne odvajaju od nje i ne ostavljaju tu.Čak je kada su džipom napuštali kuću Ljuba P.čuvši komentar ženaa „gotova je neka se pozdravi sa njom“ ,“ona žena !“ju je već ubila“.Tada je otvorila vrata džpa iskočila i sa povredama koje je tom prilikom zadobila počela uplakana da trči nazad prema meni.Sprečičili su je u tome i silom ubacili u džip,a žene koje su to videle su joj obećale da će paziti na mene jer njene suze nisu bile lažne.Ovu priču su mi komšije stalno ponavljale ne govoreći  ko je ona meni jer su mislili da ja to već znam.

Posle toga videla sam je pre tri godine/2012.god.u Berlinu na glavnoj gornjoj železnilkoj stanici.

I ako nisam sigurna zbog fizičkog izgleda žene jer se izmenila ,njeno ponašanje je slično ponašanju devojke koju sam videla kao dete.

Ovo je tuga veća od bilo koje tuge.Napušteno dete ima sirotište ali  oteto nema.